Царска бара

Возили Мира и ја.
Ја признајем да сам заражен педалирањем, али она... поготово откад је прешла стотку.
Договор о вожњи је трајао око 6 секунди:
Па, могли би на вожњу сутра...? Да, куда?
Неко време смо разматрали мапу... да ли Смедерево или Царска бара. Коцка је пала на Царску бару.
Временска прогноза за среду супер, само треба припремити пар слаткиша, пар сокова и нешто за клопу и... пут под точкове. Полазак у 7 сати.
Среда, 7:15. Припремљено све, спаковано у ранац, крећемо - излазимо из зграде и хладан туш: почиње киша, капи ОВОЛИКЕ. Осећам да се Референт За Кишу Тамо Горе ваљао од смеха кад нам је видео фаце. Ваљда се задовољио тиме и затворио вентил после 2 минута.
Панчевачки мост остаје за нама, провера гума на пумпи у Борчи и вожња креће - правац Зрењанин. Пут је одличан, ветар у леђа, сунце се појавило - услови савршени. Расположени за вожњу добро напредујемо. Планирали смо доручак у Ченти, наравно бурек. Али, прва пекара нема бурека, друга закључана - доручак на клупи, крем сир и кифле. Дај шта даш, појео бих и масну новину. Купујемо воду и крећемо ка циљу. Вода у овом крају ми се не свиђа за пиће тако да се, као велики потрошач воде током вожње, бацам у трошкове.
Двадесетак километара даље скрећемо према Белом Блату.
Царска бара. Рампа и дрвене степенице поред табле са ознаком резервата, улазимо у Царско село. Простор је лепо уређен за одмор - дрвене клупе и столови под настрешницом. Ту је и пумпа за воду (за освежење, не верујем да је за пиће), љуљашке. Мало смо ленчарили на клупама, освежили се и кренули "стазом здравља". Стаза вијуга кроз шуму, негде се мора прескочити оборено дебло, негде се треба провући кроз шибље а негде ударити главом у грану. Ја сам се два пута навукао на коприву а Мира два пута главом у исту грану - и кад смо кренули стазом и кад смо се враћали :)) Резерват нетакнуте (добро... мало такнуте) природе. Мир, тишина, нема људи - само зеленило и птице. Ах, да... и жабе. Чисто је, нема отпадака које туристи радо остављају за собом. Стаза је дуга око 4 км. Са једне стране шума, са друге бара, углавном прекривена воденим биљем. Често се наиђе на роду или чапљу, видео сам у шуми и неку црвену птицу.
После пар стотина метара чујем иза себе: "Јао, гума!". Чујем и себе како глупо питам: "Која?". Као да је важно да ли је предња или задња :) У реду, ту је алат, резервне гуме и флекице. Бар је хлад... највише мрзим да мењам гуму на чистини, при температури која може да испржи јаје на асфалту.
Гума сређена, идемо даље. Ходали смо још неко време али нисмо ишли до краја стазе. Ово што смо видели је прелепо. Обећали смо себи да ћемо једном прећи целу. Направио сам неколико снимака.
Спремамо се за повратак. Гума изгледа добро, надамо се да ће држати до Београда. Одлучили смо да се ипак вратимо истим путем уместо да скренемо према Панчеву због додатне километраже. Пут преко Панчева би у укупном скору дао око 150 - 160 км.
Најкраћа релација и добар асфалт, али прилично јак саобраћај. Прилично сам се покајао што се нисмо упутили ка Панчеву јер нам је прилаз Београду скоро покварио лепе утиске са излета: гомила камиона, безобзирна претицања која су нас терала да пар пута сиђемо са пута да би преживели...
Ипак, са излета остао је пријатан утисак и неколико сличица. И намера да се излет понови. Макар се гума поново пробушила у сред шуме :)
Километража - од Теразија до Царске баре и назад: 137 км.