Београд - Цер - Бања Ковиљача - Гучево - Београд

Од 14. до 17. августа сам поново возио по Мачви и Рађевини. Претходне недеље сам, због лошег времена, прекинуо вожњу и вратио се у Београд. Овај пут сам био боље среће и, праћен сунчаним временом, се попео на Цер и Гучево.
I дан:
Београд - Прњавор (124 км)
До своје прве "базе" сам путовао нешто дуже због константног ветра у груди. Правац преко Обреновца и Шапца, дан сунчан, пут добар, саобраћај подношљив. Једино ми је мучан део на прилазу Шапцу - јак саобраћај, гомила камиона и аутобуса.
II дан:
Прњавор - Цер - Бања Ковиљача (115 км)
Преко Лешнице и Јадранске Лешнице до Текериша. Одатле до врха Цера је 7 км асфалтног пута. Пут је прилично добар, асфалт понегде испуцао или крпљен. Успон до врха Цера није превише тежак, нагиб је сличан успону на Авалу али нешто дужи.
Дан је ведар, прилично топао - више воде сам сипао по себи него што сам попио.
Близу врха се налази планинарски дом "Липове воде". Испред дома су клупе и столови где сам ручао. У ствари појео крем сир и кифлу :) Осим на пар места током успона, нема доброг видиковца - поглед на околину је затворен шумом. Од планинарског дома се пружа путић ка врху али нема смисла ићи њиме даље - после стотинак метара постоји табла са обавештењем да је забрањено фотографисање и даљи пролаз. Други пут, неасфалтиран, води ка Чокешини.
До Бање Ковиљаче, моје друге "базе", сам возио преко Завлаке и Лознице. Квалитет пута је сличан, доста успона и низбрдица, интересантно за вожњу.
III дан:
Успон на Гучево и повратак у Прњавор (58 км)
Од градског парка у Бањи Ковиљачи креће успон на Гучево. До врха је 10 км прилично искрпљеног асфалта, успон 8 - 10 %, по слободној процени. Дан је врео па сам, обзиром да је тура кратка, кренуо тек око 3 поподне. Срећом, пут ка врху је од сунца заклоњен високим дрвећем, тако да се већим делом вози кроз дебелу хладовину. На врху се налази спомен - костурница подигнута у част погинулим српским војницима. Са платоа око костурнице се на околину пружа предиван поглед на (криву) Дрину и Босну преко ње, Лозницу и села око Лознице. Низбрдо сам возио палећи кочнице. Нема опуштања јер је асфалт искрпљен и пун неравнина. Излетање са пута би приредило офф-роад вожњу од 100 км/х кроз густу шуму. Не, хвала.
IV дан:
Прњавор - Београд (130 км)
Повратак кући преко Бадовинаца, Богатића, С. Митровице, Руме и Батајнице. Пут је добар, делом лош и испуцао асфалт. Око Митровице и Руме нешто јачи саобраћај, а од Батајнице до Земуна класичан руски рулет.



Неколико слика са ове туре.