Вожњу до Космаја, најављену на сајту Циклосвета, одвозили Мира и ја. У ствари, на старту је било 8 - 9 бициклиста али нисмо возили у компактној групи.
Окупљање је било заказано за недељу, 19. августа, у 9 сати - подножје Авале.
Претходног дана сам закрпио и намонтирао гуму која се пробушила кад сам се враћао из Мачве и одмах ми је било нешто сумњиво, као да није добро "легла". Планирао сам да, пре кретања ка Авали, одем до пумпе и напумпам гуму. Понадао сам се, наравно узалудно, да ће гуме "лећи" под већим притиском. Гума и даље асиметрична, бицикл поскакује током вожње. Не вреди, мора "на канал". Западамо у цајтнот, демонтирам точак, Мира ми асистира и мењам унутрашњу гуму резервном - легла к'о дупе на ношу. Идемо.
Успут срећемо бициклисте који такође иду на вожњу и стижемо тачно у минут на зборно место.
Крећемо ка Космају сви заједно али Мира заостаје за групом на узбрдици. Помишља да одустане да не би кочила екипу али је наговарам да настави - ово треба да јој буде прва вожња преко 100 км. Возимо заједно лакшим темпом.
Остатак екипе срећемо у Сопоту и чујемо да су и они возили различитим путевима, подељени у две групе. Наравно, пао је бурек са сиром. Није лош, али сам јео и боље.
Нема везе, настављамо даље ка циљу - манастир Тресије. Код манастира срећемо Дулета који нас обавештава да група креће ускоро. Поздрављамо се јер ћемо остати још десетак минута ради одмора а и планирали смо повратак преко Барајева - остатак екипе се вероватно враћа истим путем, преко Раље.
Крећемо после 15 - ак минута одмора, скрећемо ка Барајеву и мимоилазимо се са закаснелим бициклистима који тек иду ка манастиру. Вожња је пријатна, узбрдо - низбрдо. Осим пар јачих успона, остали се лако преживе али смо ипак правили чешће паузе.
Мирина прва стотка пада убрзо после укључења на Ибарску магистралу. Сликамо се у ту част. Жао ми је што нисам понео шампањац - није мала ствар прва стотка.
Иако је прогнозирана поподневна киша, Београд нас дочекује сунцем. Прешли укупно 126 км.
Мени утрнула задњица.
Нема коментара:
Постави коментар