
Туру је организовао Бициклистички савез Београда. Названа је "Педалом уз Дунав" Београд - Сланкамен 2007. - Дани европске баштине 2007 од ушћа до ушћа великих река.
Окупљање је заказано код Бранковог моста у 8:30.
Програм:
09.00 Полазак бициклистичке туре
10.20 Пауза у Белегишу код цркве
11.45 Долазак у Сланкамен
12.00 Бициклистички савез Београда је домаћин рибљег котлића.
13.00 Крстарење до ушћа Тисе у Дунав и разгледање археолошког локалитета Сланкамен
15.00 Повратак бициклистичке туре за Београд
Окупило се охохоо бициклиста... касније се бројањем показало да се вртело 225 точкова: 111 људи на по два точка и један на recumbent троточкашу. Симпатична ми је била једна женска која је возила неки мали шарени (ваљда) BMX. Свака њој њена част, јуначки је прегурала на томе преко 100 км.
Колона је, под полицијском пратњом, кренула нешто после 9 сати. Пратња нам је омогућила да нас не тангирају боје на семафорима. Преко Земуна и Батајнице стижемо до Белегиша. Ту се прави кратка пауза, а организатор је частио грожђем и соковима. За сокове се баш и није претргао...
Идемо даље, креће се ка Сланкамену. Колона попуњава ширину саобраћајне траке, вози по двоје - троје у групи. Колона се повремено прекида, растеже, скупља... углавном се вози 20 - 25 км/ч. Пут је релативно добар али има деоница са широким рупетинама. У маси бициклиста је и десетак људи са којима у задње време возим.
Вожња у овако великој групи је прилично различита од уобичајених тура од неколико људи, а потпуно различита од соло вожње. Ја је третирам као "ревијалну вожњу". Није лоше имати овакве туре, првенствено због пропагирања бициклизма а и згодна је прилика да сретнеш неког кога ниси видео дуго или упознаш ново лице. Ипак, преферирам мање групе или соло вожњу.
И дођосмо до Старог Сланкамена.
Сланкамен чине три повезана насеља: Стари и Нови Сланкамен и Сланкаменачки Виногради са укупно 4.391 становника (2002). У околини се налази и више викенд насеља. Сланкамен је између осталог познат по бањи, рибљим специјалитетима, вину и лепим плажама. Стари Сланкамен се налази на Дунаву, у подножју огранака Фрушке Горе, на надморској висини од 80 м, 55 км северозападно од Београда. Преко пута Старог Сланкамена се Тиса улива у Дунав, а са брежуљака изнад насеља виде се равнице Бачке и Баната. Са Фрушке Горе и Дунава струји свеж и чист ваздух, а околне шуме штите од летњих врућина. У Сланкамену је позната бања, сада специјалистичка болница, са сланом водом температуре преко 19 степени Целзијуса. Главни састојак ове лековите воде је кухињска со, зато се раније и звала Слањача. Уз Врдник и Ердевик, Сланкамен је једино место у Срему које има бању. Вода се користи само за купање. И место је добило име по сланој води.
Од природних лепота, поред два велика казана са рибљом чорбом, Сланкамен се може похвалити и ушћем Тисе у Дунав. До ушћа смо се провозали бродићем. Љубазна домаћица бродића нам је све лепо објаснила... и где је ушће, и како се ту сударају воде две реке па праве интересантне ефекте, и да је уз обалу Дунава серија подводних зидова какосебешезову, и да "беле лађе" пуне бледуњавих туриста из западне Европе праве крш&лом док "преоравају" Дунав.
Поједосмо и по ту рибљу чорбу, заиста добра али мало више љута за мој укус. У ствари, да сам био стрпљивији сазнао бих на време да је у другом казану била мање љута... да човек зна где ће пасти...
Повратак. Група се донекле осула. Као што је уобичајено, у повратку групе бициклиста оду својим путем а мања група се враћа са организатором. Ипак, доста људи је сачекало званичан полазак кући.
Лагана вожња назад. Укупно пређено 113 км.
Слике
Нема коментара:
Постави коментар