Власина 2008

Прошло је доста времена од завршетка ове туре, а ја никако да напишем неку реч. Па ево, нешто сам постао вредан.
Туру смо прозвали Власина 2008 јер је за почетак вожње одређено Власинско језеро. План и највећи део организације је урадио Драган, свака њему његова част.
На пут смо кренули 29. априла. Драган и Љуба (са лепшим половинама) су већ стигли у Предејане, а Владица, Мића, Спаса и ја смо кренули бусом до Лесковца. Невиђеном кршином смо се докотрљали до Лесковца, где су нас сачекали горе поменути, тако да смо лагано почели да педалирамо и размрдавамо ноге до Предејана.
Предејане. Вечера, још памтим добру чорбу (свака част домаћице), па спавање.
Ујутро је стигао комби који треба да нас пребаци до Власинског језера, почетне тачке наше туре. Прилично је зимзелено. Топлије се облачимо и у акцију - скидамо точкове са бајкова да би их лакше попаковали. Пакујемо се и ми, ко на седишта, ко међу точкове бајкова и крећемо. Комби граби узбрдо као блесав. На успону стижемо Далибора који је кренуо из Врања. Убацујемо и његов бицикл позади. Сад смо комплетни, осим што ће нам се у Текији придружити и Зоки. Стижемо до језера, прелеп амбијент. Сад обрнута акција, вадимо бајкове, монтирамо точкове и пртљаг. Хладно је, само 7 степени, а чека нас дугачак спуст. Почела је и кишица да пада. Навлачимо кабанице, а неки од нас и кесе преко кацига :) Ипак, време се врло брзо пролепшало, сунце се појавило. Једино што је остало хладно, али није страшно. Позитивна енергија нам не дозвољава да се смрзнемо. Сликање поред језера, да обележимо почетну тачку, па крећемо на спуст. Кочнице скоро да не пуштамо, низбрдица је доста дуга. Сад више и нисам сигуран, али чини ми се око 20 километара. Негде на половини изненађење, срећамо наше другаре Јакшу и Горана како пеглају узбрдо. Они се стационирали у Нишкој Бањи, па обилазе околину. Поздравили се, сликали, фурамо даље. Црна Трава. Доручак на малом тргу. Љуба исукао чајну кобасицу, ја паштету. Привукли смо неке ситне кучиће, ја једном од њих бацио парче хлеба са паштетом а он мене угризе за прст - није бзвз оно 'рани кера да те уједе. План је био да се спава у Пироту, али наш пријатељ из Пирота нас је дочекао раније и објаснио да је тих дана нека гужва и да је тешко наћи смештај. Предложио је да скренемо до манастира у селу Дивљане. Скренусмо и остадосмо да спавамо у манастирском конаку. Пријатно проведено вече у манастиру. Лепо смо дочекани, попричали са домаћинима, вечерали уз диван поглед на околину. Испаде далеко боља варијанта него спавање у неком пиротском хотелу.
Циљ наредног дана је Зајечар. Скрећемо у Пирот на доручак код нашег другара, а претходно нас је дочекала локална ТВ и узела кратак интервју.
Преко Књажевца стижемо у Зајечар. И ту нас дочекује пријатељ, бициклиста. У ствари, током целе туре смо имали овакве дочеке. Људи су излазили пред нас а онда возили заједно са нама. Зависно од ситуације, са некима смо попили пиће на паузи, са некима вечерали, ако спавамо у том месту. Све у свему, леп гест, добро дружење.
Даље нас пут води преко Неготина (који нас је дочекао раскопаних улица у центру - мораћемо поновити посету да видимо како су га уредили) ка Ђердапу. Кладово, Текија, Доњи Милановац, Голубац, Велико Градиште. У Текији, у којој смо спавали, дочекао нас је Зоки и одатле возио са нама до Београда.
Нећу много детаљисати - ако кренем у детаље, испашће роман од овог текста. Укратко, прелепа природа - Власина, Сува планина, Ђердап, Сребрно језеро - сваки предео је специфичан и леп на свој начин. Кривудави путеви поред река и потока, водопади, стене и шуме, моћни Дунав и лепоте Ђердапа. Фотографије могу само донекле дочарати амбијент и атмосферу која је владала нашом малом екипом.
Последњу ноћ туре смо провели на Сребрном језеру, а ујутро прешли Дунав скелом код Рама. После неколико дана брдовитих предела, банатска равница на путу ка Ковину и Панчеву делује необично. Потрудила се, међутим, да нам загорча живот - константан и јак ветар у груди, а пре Панчева и киша. Али, навукли смо толико позитивне енергије претходних дана, да нема шансе да нам ветар и мало кише покваре комплетан утисак.
Надам се да ћемо, уз нека освежења, поновити ову туру.Трајала је пет дана и прешли смо око 650 км.


Слике