Аранђеловац

Прошло је пет дана од повратка са туре по Војводини а ја још нисам сео на бицикл. Крајње је време. Пожелео сам да возим, али нешто лагано и ван равнице. Раширио сам мапу и потражио нешто згодно, можда на пар дана.
Избор је пао на Космај, па наставак вожње до Аранђеловца. Спаковао сам и камп опрему ако пожелим да наставим даље.
Петак, сунчано јутро, 8 сати, покрет. Авала ми ускоро остаде иза леђа а Космај се приближава. У Сопоту, уз доручак, одлучујем да не идем ка врху, него подножјем да наставим ка Раниловићу и Аранђеловцу. Нећу се пентрати по околним брдима, него се мало одморити у Аранђеловцу, па наставити ка Смедереву.
Терен је управо онакав какав сам пожелео, таласаст, са кратким, средње тешким успонима. Метеоролози су погодили да ће бити топао дан, дебело је преко 30. Релативно брзо и лако стижем у Аранђеловац. У градском парку, уз пар сладоледа и новине, правим паузу. Обишао сам парк, направио неколико фотографија а онда потражио згодан кафић у центру где бих одгледао олимпијску ватерполо текму Србија - УСА. Амери су нас прегазили као плитак поток, тако да крећем даље пре краја утакмице. Очигледно је да нећу моћи да обиђем смедеревску тврђаву и стигнем пре мрака кући, па ми је елегантно решење испало да, преко Тополе, кренем ка Смедеревској Паланци и ту негде поставим камп, а ујутро наставим до Смедерева. Камп сам поставио на изласку из једног села после Смедеревске Паланке, упалио ватру, вечерао. Прегурао сам скоро 150 км, нисам уморан, добро расположен. Свиђа ми се овај начин - вожња без журбе, прилагођавање условима пута и тренутном расположењу.
Ујутро, после топле супе, одморан, крећем даље. Сунчано је, мирно, тихо. На путу срећем једино тракторе и сељаке који су, пешке или на бициклу, кренули на околне њиве, После 15 - ак километара улазим у предграђе, индустријску зону Смедерева. Какав контраст! Апокалиптична слика фабричких димњака, облак дима боје рђе, куће и локали постављени како је коме пало на памет. Очигледно присуство одсуства смисла за ред и уређен животни простор. Присећам се прошлонедељних призора уредних села и градова на северу Војводине. У чему је штос? Немам одговор. Чак је и прилаз и простор око тврђаве, ударног туристичког адута, врло лоше уређен. Срећом, тврђава је, сама по себи, леп споменик и доста је фотогенична. Направио сам неколико фотографија и мало се излежавао на трави, у хладу зидина.
Пар сладоледа у центру и време је за повратак кући. Преко Ковина и Панчева затварам круг започет јуче, стижем у Београд. Прешао око 240 км у ова два дана, лагано и без много напора.


Слике