Десетак дана после прве туре кроз пешчару, уследио је наставак.
У ствари, Драган и ја смо планирали паралелно две туре за викенд, па како испадне... Прва је била Делиблатска пешчара, друга мување по брдима око Ђердапа. Пошто је најављен изузетно топао викенд, 37 - 38 степени, одлучили смо се за пешчару, са акцентом на белоцркванска језера, плажу у Ковину и плажу поред Гаја, на Дунаву.
Поранили смо у суботу, потрпали бајкове и пртљаг на и у кола и вожња до Беле Цркве. У центру паркирали ауто и крећемо. Камп опрема и остали терет остају у колима, тако да возимо неоптерећене бицикле. Правац кретања: Бела Црква - Јасеново - Вршац - Месић, у подножју Вршачког брега. Повратак: поново преко Јасенова - Гребенац - Кајтасово - Бела Црква. У Кајтасову смо навратили до Снежане и Саве у Зелени двор. Имали су слободног места за преноћиште, па смо се откотрљали до Беле Цркве по ауто и вратили се на qнт. Снежана ме купила феноменалним чајем, у ствари додатком за чај који је направила од шљива. Попио пар шоља, лагана вечера и у крпе...
Јутро. Идемо нов круг а кола остају где су. Возимо круг по пешчари и поподне се повраћамо (може ли овако да се каже...?) и бежимо кући. Сава је предложио да спреми рибу за ручак, али да се јавимо пред повратак, тако да има времена да исту припреми.
Правац кретања: Кајтасово - Стража - Избиште - Шушара - Делиблато - Гај - Кајтасово. Тура за одмарање нерава - минималан саобраћај, максимална природа. Ветар нас је малтретирао око Загајице, али се преживело. Пробали смо пречицу од Делиблата до Гаја, релативно је добра. Тврд пут, насут шљунком, али пун рупа. Уштеди се око 6 км. Од Гаја до плаже Рај је 7 км пута, 3 км асфалта, остало шљунак, тврд пут посут рупама. Преко трња до звезда, преко чистилишта до раја. Прашњавим путем повремено налети камион или аутомобил у смеру ка или од плаже. Нагутасмо се прашине, више него кроз пешчару за цео дан, ником да падне на памет да смањи брзину кад пролази поред убогих бициклиста. Али зато је пало добро освежење кад смо стигли. Лепа плажа, тушеви и ресторанчић на обали. Ту смо упознали један пар бициклиста који из Немачке путује ка Црном мору. Измењали маил адресе и добисмо понуду да се обавезно јавимо ако нам треба спавка уколико налетимо у Минхен :)
Одморисмо се, врућина донекле попустила. Јављамо Сави да крећемо - и крећемо. До Кајтасова је око 35 км, има довољно времена да упецана риба плива по тигању. Стижемо у Зелени двор тачно по плану. Шпорет на дрва је у дворишту, комади штуке се "чују" подалеко. Леп мирис, још лепши укус. Поготово кад си гладан као вук.
Поседесмо још мало, Снежана нам спаковала по теглицу специјалног додатка за чај. Још да сликам свеже процветали кактус и да се растајемо...
Пада вече, главном улицом Кајтасова се провлачимо кроз стадо крава које се враћа са паше.
Пало вече, главном улицом Београда се провлачимо кроз саобраћајну гужву.
Слике
